Поиск
Форма входа
Radio Tas-iX

Для выбора радио используйте кнопки влево и вправо
Мини-чат
Статистика



Онлайн всего: 1
Гостей: 1
Пользователей: 0
Посетители за сегодня

[Подробная статистика]


Зарегистрированных
Всего:
2718
Новых за месяц: 0
Новых за неделю: 0
Новых вчера: 0
Новых сегодня: 0
Главная » Статьи » tarix

ФРАНЦИЯ-ПРУССИЯ УРУШИ. XIX АСРНИНГ ОХИРГИ ЧОРАГИ –XX АСР БОШИДА ЕВРОПАДА ХАЛКАРО МУНОСАБАТЛАР.
ФРАНЦИЯ-ПРУССИЯ УРУШИ.
XIX АСРНИНГ ОХИРГИ ЧОРАГИ –XX АСР БОШИДА ЕВРОПАДА ХАЛКАРО МУНОСАБАТЛАР.

Франция-Пруссия уруши Европада икки йирик миллий давлат -Германия ва Италия-бирлашиш жараёнларининг якунланишига кУмак берди ва халкаро вазиятни Узгаришига олиб келди. 
Пруссиянинг 1866 йилдаги Австрия устидан эришган галабасидан сУнг герман давлатларнинг Пруссия атрофида бирлашишига Франция тУскинлик килар эди. Франция герман давлатларидаги ички сепаратизмни кУллаб-кувватлар эди. Пруссия министр-президенти ва Шимолий-герман иттофкининг канцлери О.Бисмарк ушбу муаммо «... кУшнига (Францияга) карши биргаликда олиб борилган уруш» эвазига хал этилиши мумкин деб хисобларди.
Шимолий-герман иттифокининг хукумати урушга барча сохаларни тайёрларди-дипломатияни, армияни, саноатни.
Уз навбатда Франция хам урушга тайёргарлик кУрарди. Лекин XIX аср 60-чи йилларнинг иккинчи ярмида Иккинчи империяда вазият мустахкам эмасди.
Урушга тайёргарлик кУрар экан, ракиблар уруш бошлашга бахона кидирар эдилар.
Бахона бУлиб Пруссия кироли кариндоши шахзода Леопольд Гогенцоллерннинг Испания тахтига, киролича Изабелла агдарилгандан сУнг, номзод этиб кУрсатилиши билан боглик кескин вазият хизмат килди.
Пруссия киролининг Франция элчиси Бенедетти билан сухбати берилган ва О.Бисмарк томонидан Узгартирилган «Эмс депешаси» матни рУзномаларда пайдо бУлганидан сУнг Франция 19 июль 1870 йилда Пруссияга уруш эълон килди. Уруш бошидан харбий харакатлар Франция учун мувоффакиятсиз ривожланди. Харбий ва иктиисодий тайёргарлик жихатидан Пруссия Францияга нисбатан анча устун турар эди. Стратегик ташаббус Пруссияга Утди.
Пруссияликлар 4 августда Вейсенбург ёнида ва 6 августда Верте ёнида маршал Мак-Магон кУмондонлигидаги француз кУшинларининг жанубий гурухини тор-мор этдилар. Маршал Базен бошчилигидаги шимолий, асосий. Армия хам 6 августда Шпихерн ёнида пруссияликлар томонидан маглуб этилди.
Икки француз армиясининг кУшилишига йУл кУймаган Пруссия кУмондонлиги ушбу армияларни бир-ма-бир тор-мор этиш имкониятига эга бУлди. 18 августда Базен армияси Сен-Прива ва Гравелотда огир маглубиятга учраб, Мец калъасида беркинишга мажбур бУлди ва бу ерда камалда колди.
Император буйругига асосан Мецга ёрдамга бораётган Мак-Магон армияси пруссияликлар томонидан Седанга суруб чикарилди ва Уша ерда куршаб олинди. Император Наполеон III хам Мак-Магон армиясида эди.
2-сентябрда француз императори бутун Мак-Магон армияси билан таслим бУлди. 
Пруссия армияси мувафаккияти кУп жихатдан сон бУйича устунлик эвазига эришилди: Франция-Пруссия урушининг барча жангларида (16 августдаги Марс-Ля-Турдаги жангдан ташкари) сон жихатдан устунликда галаба козонилди. Барча кучларни бир фронтда-Францияга каршикмужассам этиш имкониятига эга бУлиш-бу Пруссия учун катта сиёсий ютук эди.
Франциянинг Узида 4 сентябр 1870 й. инкилоби натижасида мамлакатда республика Урнатилди. «Миллий мудофаа хукумати» деб ном олган муваккат хукумат ташкил этилди.
Шу дамда, Седан жангидан сУнг прус армиясининг бир кисми Парижга хужум харакатларини бошлади. Прус армиясининг бошка кисми Мецда Базен армиясини камал килиш билан банд эди. 19-чи сентябрда пруссияликлар Парижни куршаб олишни якунлашди. Лекин бу ерда уларни кУп сонли гарнизон ва Париж ахолисининг каршилиги кутиб турарди. 
1870 йил 7 октябрда «миллий мудофаа хукуматининг» аъзоларидан бири, Гамбетта, Тур шахрига келиб жойлашди ва бу ерда янги армиялар тузиш бУйича жадал фаолият олиб борди.
Немисларнинг ахволи мукаммалаша борди. Бошка буюк давлатларнинг урушга аралашиш эхтимоли пайдо бУлиши мумкин эди.
Мец ва Париж камали немисларнинг кУплаб кучини банд килар экан, Гамбеттанинг янги армияларни шакллантириш режаси амалда муваффакиятга эришиш имконияга эга эди.
Лекин, 1870 йил 27 октябрда маршал Базен Узининг армияси билан Мецни немисларга топширди. Базеннинг таслим бУлиши Франция учун вазиятни огирлаштирди: Мец калъаси камалида банд бУлган немис кУшинлари эркин харбий харакатлар имконини кУлга киритди. Ва бу вазиятда «миллий мудофаа хукумати» хар кандай каршиликни тУхтатди: хукумат немислар билан сулх тузди.
Россиянинг чор хукумати, вужудга келган вазиятдан фойдаланиб, 1870 йил Париж трактатининг Узи учун огир бУлган шартларидан кутилиб олди. Бундай холат Лондондаги 1871 й. январь конференциясида тасдикланди.1871 йил 18 январда Германия империясининг ташкил этилганлиги эълон килинди. Германиянинг «юкоридан» ва Пруссия монархияси бошчилигидаги бирлашиши яунланди.
Сулх эса Францияда Миллий мажлисга сайловлар Утказиш учун фойдаланилди (8 февраль 1871 й.) «Миллий мудофаа хукумати» истеъфога чикди. Олий хокимият Миллий мажлис кУлига Утди.
О.Бисмарк ва Франциянинг ижроия хокимияти бошлиги Тьер Уртасида бУлиб Утган беш кунлик музокаралардан сУнг 1871 й. 26 февралда Версальда прелиминар (дастлабки) тинчлик шартномаси имзоланди. Бу шартнома шартларига кУра Германия Эльзас, Шаркий Лотарингия ва 5 млрд. франк контрибуция тУловини кУлга киритиши керак эди. Оккупацион кУшинлар Шаркий Францияда контрибуция тУлаб бУлгунга кадар колиши лозим эди.
Узил-кесил тинчлик шартномаси Франция ва Германия Уртасида 10 май 1871 йилда Франкфурт-Майнда имзоланди. Франкфурт шартномаси Веральда имзоланган шартноманинг асосий шартларини тасдиклади. Умуман, шартноманинг шартлари иктисодий, сиёсий ва харбий жихатдан Францияни заифлаштирди ва Германияни кучайтирди.
Франция-Пруссия уруши даврида Римда жойлашган ва папани кУллаб-кувватлаган француз корпуси ватанига чакириб олинди; Папа вилояти Италия билан бирлашди - Италиянинг бирлашиши якунланди.
Уруш локал тарзда бУлиб Утадими ёки бошка давлатлар хам бу урушга аралашишадими? Бундай асосий муаммо француз ва прус дипломатлари олдида турар эди. Француз хукумати Австро-Венгрия ва Италиянинг кУмагини кУлга киритишга интиларди; прус -укумати эса-уларнинг бетарафлигига эришмокчи эди. Австро-Венгриянинг урушга кириши ёки бетарафлиги масаласининг хал этилишида Россиянинг муносабати энг катта ахамиятга эга эди.
Иккинчи империя 60-йилларда Шаркда Россияга карама-карши харакатлар олиб борар эди. крим коалицияси сиёсати Франция томонидан давом этарди. Бундан ташкари, Наполеон III рус-поляк ишларига (1863 йил Польшадаги кУзголон) аралашишга уринарди. Пруссиянинг урушда Франциядан маглубияти Австро-Венгриянинг кучайшига олиб борарди. Бу холат хам Петербургда инобатга олинарди. Барча омилларни инобатга олиб, рус подшохи, Австриянинг урушга аралашган такдирда, Пруссияга харбий ёрда кУрсатиш ваъдасини берди. Бундан ташкари, француз армиясининг Седандаги маглубиятидан сУнг Австриянинг урушга аралашуви тУгрисидаги масала кун тартибидан олиб ташланди.
Иккинчи империя сиёсати Италиянинг бирлашишига тУскинлик киларди ва икки давлат Уртасидаги келишувга имконият бермасди. Иккинчи томондин, Италия Франциядан молиявий жихатдан карам эди. Шунинг учун, Италия хукумати Наполеон III билан муносабатларни кескинлаштира олмасди. Охири келиб, Италиянинг ташки сиёсий муносабатини Седан белгилаб берди. Француз армиясининг халокатидан сУнг, Францияга ёрдам бериш режалари четга суриб ташланди.
Англияга тУхталсак, Гладстон хукумати китъадаги урушга аралашишга интилмасди. Икки урушаётган томондан Бельгия бетарафлигини саклаш тасдигини олиш билан инглиз хукумати кифояланди. Англиянинг хукумат доиралари кучли денгиз ва мусталакачи давлат-Франциянинг заифлашувидан манфаатдор эди.
Франция-Пруссия уруши XIX асрнинг охирги чорагидаги халкаро муносабатлар тарихида янги сахифа очиб берди. Европанинг сиёсий харитасида кудратли Германия империяси пайдо бУлди. Бу давлат кучли ва йирик харбий, саноат ва молиявий салохиятга эга эди.
 Франция-Пруссия урушининг мухим халкаро ахамиятга эга натижаси сифатида Италия бирлашишининг якунланиши намоён бУлди. Бу буюк давлат Урта ер денгизи хавзасида Франциянинг ракиби бУлиб колди.
 Австро-Венгрия, Уз навбатида, Австрия-Пруссия урушидаги маглубияти учун реванш олиш гоясидан воз кечиб, Германия билан якинлашишига карор килди.
 Германия иктисодий кудратининг тез кучайиши ва унинг мустамлакачилик экспансияси майдонига чикиши инглиз-герман зиддиятларнинг кескинлашувини мукаррар килиб кУйди.
 Шундай килиб, Франция-Пруссия уруши ва Германия империясининг ташкил топиши Европада кучларнинг кайта гурухланишига олиб келди ва халкаро вазиятни кескинлаштирди.
 Германия империясининг асосчиси ва унинг биринчи канцлери Отто фон Бисмарк Германия бошчилигида харбий-сиёсий коалиция (иттифок) тузишга интилди. Бундан асосий максад Францияни яккалаб кУйиш ва кейинчалик унга карши янги уруш учун кулай дипломатик шароит яратиш эди.
 Францияга карши Бисмаркнинг ташки сиёсати «Уч император» иттифокини (Россия, Австро-Венгрия, Германия) 1873 йилда ташкил этишида намоён бУлди. Францияни эхтимолий иттифокчилар сифатида Россия ва Автсро-Венгриядан махрум этиш учун Бисмарк Европада «тартибни» мустахкамлашда монархик бирдамлик килиш гоясидан фойдаланди.
 «Уч император» иттифоки 1887 йилгача умр кУрди. Бу пайтга келиб Австрия-Россия ва Германия-Россия зиддиятлари янги куч билан кескинлашиб кетди.
 Россиянинг «Уч император» иттифокига кириши янги герман тажовузи пайтида Францияни кУллаб-кувватлашдан воз кечиши эмасди. Россия Франциянинг янада заифлашувидан манфаатдор эмасди.
 «Европада кучлар мувозанатини» саклаб колиш сиёсатини олиб борган Англия хам гарбий Европада битта буюк давлатнинг (Германиянинг) устиворлиги Урнатилишига карши эди. Айнан Россия ва Англиянинг позициялари (мавкеи) 1875 йилда Бисмаркка Францияга карши янги уруш очишга тУскинлик килди.
 1875 йилнинг француз-герман уруши вахимаси билан деярли бир пайтда Якин Шарк инкирози аланга олди. Россиянинг Туркия билан бУлган урушидаги (1877-1878 йй.) муваффакиятлари болкон халклари учун катта ахмяитга эга бУлди. Бу халклар жисмоний йУк килиб ташланишдан халос этилдилар, ижтимоий ва иктисодий ривожланиш имконини кУлга киритдилар. Черногория, Сербия ва Руминиянинг мустакилликлари тан олинди.
 Францияни яккалаб кУйишга каратилган Бисмаркнинг кейинги фаолияти Германия, Италия ва Австро-Венгрияни Уз таркибига олган Учлар иттифокининг ташкил топишига олиб келди. Учлар иттифоки тУгрисидаги 1882 йил шартномаси беш йилга тузилган бУлиб, келгусида бир неча бор кайта имзоланиб 1915 йилгача давом этди. Янги харбий конвенция бир учи билан Францияга, иккинчи учи билан Россияга карши каратилганди.
 Шу билан биргаликда, Россия билан дУстона муносабатларни саклаб колиш Бисмарк сиёсатининг мухим вазифаларидан бири эди. Чунки, Франция ва Россия якинлашуви Германия манфаатларига кирмас эди. Бисмарк бунга йУл кУймасликка интиларди.
 1887 йили Россия ва Германия Уртасида «Эхтиётшарт шартномаси» имзоланди. Франция Германияга хужум килган тарзда Россия дУстона бетарафлик саклаш мажбуриятини Уз зиммасига олди. Бунинг эвазига Англиянинг Якин Шаркда душманчилик харакатлари содир этилган холда Германия Россияни кУллаб-кувватлаш ваъдасини берди. Англия ва Австро-Венгриянинг таъсири Болгария князлигидаги ортиб бориши, огир халкаро вазиятнинг юзага келиши уни бу шартномани имзолашга мажбур этди. «Эхтиётшарт шартномаси» 1890 йилгача Уз кучини саклаб келди.
 1879 йил Австрия-Германия иттифоки ва 1882 йил Учлар иттифоки, Россия ва Францияга карши каратилган бУлиб, «Уч император» иттифоки ва «Эхтиёт шарт шартномасига» зид келарди.
 Умумий ракиб бУлмиш Германиянинг кучайиши окибатида Россия ва Франция якинлашуви бУлиб Утарди. Англия ва Италия билан чукур зиддиятларга эга Франция Германия билан уруш келиб чиккан вазиятда факат Россиядан реал кУмак олиши мумкин эди. Бундан ташкари, Россия билан якинлашув Францияга ташки сиёсий яккаланишидан кутилишга ёрдам берди. На мустамлакачилик сиёсатида на Европа китъасидаги сиёсатида икки мамлакат Уртасида кандайдир жиддий карама-каршиликлар йУк эди. Бундан ташкари, Бисмарк бошкарувининг сУнги даврида бошланиб кетган Россия ва Германия Уртасидаги бож уруши сабабли Франция Россиянинг асосий кредиторига (карз берувчисига) айланиб борди.
 Франция-Россия якинлашувига туртки бУлган яна бир омил сифатида 1887 йил уруш вахимаси хизмат килди. Ушбу йили Бисмарк яна Францияга уруш очиш тахдидини солди. 1891 йилда Учлар иттифокининг янгиланиши пайтида Англия ва Германия якинлашувининг белгилари кУзга ташланди. 1891 йили Россия ва Франция Уртасида консультатив пакт имзоланди, 1892 йилда эса-махфий харбий конвенция (1893 йилда тасдикланган). Бу, Уз навбатда, Францияга Германия ва Италия билан уруш келиб чиккан вазиятда Россиядан харбий ёрдам олиш имконини берди ва континентал (китъавий) экспансияда кУлларини бУшатиб кУйди.
 Англиянинг XIX асрнинг иккинчи ярмидаги ташки сиёсати «ажойиб яккаланиш» деб ном олди. Бу сиёсатнинг изчил олиб борувчиси лорд Солсбери Англиянинг доимий иттифокчилари хам душманлари хам йУк, балки доимий манфаатлари бор деб таъкидларди. «Ажойиб яккаланиш» сиёсати Англиянинг саноат устиворлиги ва денгиздаги кудратига таянарди. Бу эса мамлакатга Узини хеч кандай узок муддатли иттифокчилик мажбуриятлари билан боглаб кУймаслигига имкон берарди. Уз максадларига етишиш учун инглиз дипломатияси китъавий давлатлар Уртасидаги зиддиятлардан фойдаланарди.
 XIX асрнинг охирги чорагида Англия мустамлакачилик худудларининг улкан кенгайиши содир бУларди. Германиянинг «жахоншумул сиёсат» олиб боришга интилиши Бисмарк даврининг охирида намоён бУла бошлади. XIX асрнинг 90-йилларида герман хукмрон доиралари «куёш тагида Урин» эгаллаш гоясининг таргиботини жадаллаштирдилар. Шу пайтнинг Узида яна икки кудратли давлат-АкШ ва Япония-фаол мустамлакачилик сиёсати майдонига чикди. Шундай килиб, бир гурух буюк давлатлар шиддатли курашда дунёни бУлдаб олишни якунлашди, келгусида кайта бУлиб олиш учун замин яратдилар. Шу сабабли, дунёнинг турли худудларида халкаро зиддиятлари Учоклари пайдо бУлди.
 XIX асрда энг чукур зиддиятлар инглиз-француз мустамлакачилик антагонизми (карама-карашлиги) асосида бУлди.
 Бошка тарафдан, инглиз-герман харбий-денгиз ракобати хам кучайиб кетди. Бунинг окибатида инглизларнинг денгиздаги илгариги устунлик килувчи мавкеи йУкотилди.
 Инглиз-герман зиддиятларнинг XIX аср охирида кескинлашиши Англиянинг ташки сиёсий йУналишининг бурилишига олиб келди. Саноат етакчилигидан ва китъавий давлатлар Уртасидаги зиддиятлардан фойдаланиш имкониятидан махрум бУлган Англия энди яккаланиш сиёсатини юритаолмасди. Хукмрон доираларда юзага келган вазиятда мамлакатга иттифокчилар зарурлиги гояси кенг таркалди.
 1902 йил 30 январда инглиз-япон иттифокчилик шартномаси имзоланди ва шу тарика «ажойиб яккаланиш» сиёсат тугатилди.
 1902 йилдан инглиз дипломатияси Франция ва Россия билан муносабатларни язшилашга харакат килди. Бу давлатлар Германия билан курашда Англиянинг иттифокчилари бУлиши лозим эди.
 Рус-япон уруши ва 1905-1907 йй. Россиядаги инкилоб кучлар нисбатининг Узгаришига таъсир килди. Россия энди Англиянинг хавфли ракиби бУла олмасди.
 Инглиз-герман ракобатининг ва француз-герман зиддиятларининг чукурлашуви Англия ва Франция Уртасидаги якинлашувни келиб чикарди. Икки мамлакат Уртасида 1904 й. 8 апрелда Лондонда махфий битим имзоланди.
 Англия ва Россия Уртасида, мустамлакачилик масалалари бУйича келишувга эришилгандан сУнг, 1907 йилда Петербургда манфаатлар чегараларини белгилаш тУгрисидаги шартнома имзоланди. Бу шартноманинг имзоланиши Антанта иттифокининг тузилишини якунлади.
 Антанта блокининг яратилиши Германия учун каттик зарба эди. Бундан ташкари, 1902 йилда Италия ва Франция бетарафлик тУгрисида янги махфий битим имзолашди. Бу эса Италиянинг Учлар Иттифокидан чикишининг бошланишидан далолат эди. Бундай холат эскидан давом этаётган Адриатика денгизининг шаркий сохили бУйича Австрия ва Италия Уртасидаги адоват билан биргина эмас, балки Италиянинг француз кредитлари ва савдосига бУлган катта манфаатдорлиги билан хам тушунтириларди.
 Икки асосий харбий-сиёсий гурухларнинг ракобати Болкон урушларида Уз ифодасини топди. Бу урушлар натижасида Сербия, Греция ва Черногориянинг ерлари анчагина кенгайтирилди. Болкон иттифокининг парчаланиши Австрия-Германия иттифокининг ютуги эди. Антанта эса Сербиядаги мавкеини мустахкамлади.
 Уруш арафасидаги Ун йилликнинг халкаро инкирозлари, жумладан, Болкон урушлари, асосий карама-каршиликларни кучайтирдилар. Антанта, унинг аъзолари Уртасидаги келишмовчиликларга карамасдан, Уз кучларини жипслаштирарди.
 Учлар Иттифоки XX аср бошида Италиянинг чикиши туфайли Иккилар иттифокига айланиб борди. Лекин, уруш олди йилларида герман дипломатияси Туркияни Уз Иттифокига огдира олганлиги унинг катта муваффакияти бУлди. Туркиянинг стратегик жойлашуви Антанта билан бУладиган тУкнашувида кулай имкониятлар яратарди.
 1914 йил бошига келиб куролланиш пойгаси улкан даражага етди. Европа давлатлари ичида иктисодиётнинг ривожланиш суъратлари бУйича энг юкори кУрсаткичларга эга бУлган Германия хаммадан тезрок ва яхширок урушга тайёрланди.

Категория: tarix | Добавил: admin (28.01.2011)
Просмотров: 2022 | Рейтинг: 0.0/0
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]
-->
Новости сайта
[25.04.2015][Драма]
Игра престолов / Game of Thrones ( 5 сезон ) ( 1 - 4 из 10 Серии ) (2015) TAS-IX (0)
[16.04.2015][Фантастика]
СТОЛ ЗАКАЗОВ. Фильмы по Вашему Заказу. (9)
[22.06.2014][Драма]
Игра престолов / Game of Thrones ( 4 сезон ) ( 1 - 10 из 10 Серии ) (2014) TAS-IX (2)
[18.06.2014][Комедия]
Салом Наташа / Salom Natasha (O'zbek Kino 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Комедия]
Ажаб булибди / Ajab Bo'libdi (O'zbek Kino 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
Годзилла / Godzilla (CAMRIP - 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Драма]
Дом Хемингуэй / Dom Hemingway (2013) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
Боевые псы / Battledogs (2013) TAS-IX (1)
[18.06.2014][Драма]
Девочка на велосипеде / Girl on a bicycle (2013) TAS-IX (3)
[18.06.2014][Драма]
Джо / Joe (2013) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Драма]
Хоум Ран / Home Run (2013) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
Боец / A Fighting Man (2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Детектив]
Отель «Гранд Будапешт» / The Grand Budapest Hotel (2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
Грань будущего. / Edge of Tomorrow. (CAMRIP - 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Драма]
Полный хаос / Total Siyapaa (2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
13-й район: Кирпичные особняки / Brick Mansions (CAMRIP - 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Драма]
Хорошенькая / The Pretty One (2013) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Детектив]
Замкнутая цепь / Closed Circuit (2013) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Боевик]
Малефисента / Maleficent (CAMRIP - 2014) TAS-IX (0)
[18.06.2014][Драма]
С двумя девушками / Iddarammayilatho (2013) TAS-IX (0)
облака тегов
Акио Ютсука Акихиро Мива Джейми Фокс Сергей Безруков Уилл Смит Эдриан Броуди Шэрон Стоун Алан Кинг Адам Голдберг Адриан Ленокс Жан Рено Софи Оконедо Джонни Депп Марион Котийяр Жерар Депардье Адам Лубарски Аль Пачино Кристофер Пламмер Рассел Кроу Брюс МакГилл James Pudderhall Аарон Крэвен Айэйн Белчер Kevin DeCristofano Wendy Ov сергей Катрина Кэйф Misti Mukherjee Namit Shah Raj Premi Rajan Verma Александр Яковлев Агния Дитковските Аарон Экхарт Аден Янг Ава Лондон Алекс Арлио Юэн МакГрегор Адам Чанлер-Берат Агос Виджайя Соджарво Marie Hammer Boda Michael Brostrup Nynne Bojsen Джеймс Вудс Nokuthula Ledwaba Sifiso Sihlang Оливье Мартинес адам Carolyn Ratteray Alex Mayzlin Gary L. Taggart Аида Тулебаева Алекс Галпер Орландо Блум Бенедикт Камбербэтч Киану Ривз Кристиан Бэйл Келлан Латс Джон Бернтал Алан Аркин Адриан Мартинес Айзая Мустафа Адам Скотт Стив Карелл Уиллем Дефо Александр Ревва Гарик Харламов Кристина Асмус Hye-eun Kim Kang Min Kyung Sang-hoon Choi джеки чан Rock n Heim System Of A Down The 2013 Billboard Music Awards Джей Барушель Джеймс Франко Сэмюэл Л. Джексон Микки Рурк Скарлетт Йоханссон Бен Кингсли Гвинет Пэлтроу Роберт Дауни мл. Уильям Сэдлер Августин Фриззелл Beyonce - I Am World Tour 2010 Frank Michael Pretzel Айс Кьюб А Ин Пак Christopher Jordan Lee Shawn Robidoux 8 серия Game of Thrones 4 Айзек Хэмпстед-Рай Дмитрий Нагиев Дмитрий Назаров гари олдман Грэм Грин Ажаруддин Мохаммед Абхишек Баччан Адитья Панчоли Айшвария Рай Адити Рао Хидари Акшай Кумар Адитья Шривастав Arush Bhiwandiwala Deven Bhojani Inaamulhaq Kanika Tiwari Madhurjeet Sarghi Hitanshu Lodhia Jeetpal Sachin Karekar Адиль Хуссэйн Аджит Вачани Абхай Деол Адитья Рой Капур Аакрути Kummy Dhillon Аамир Кхан Авни Васа Roohi Berde Азиф Ахмед Автар Гилл DILOROM MIRZAEVA. Nargiza Salmonova UMID ISKANDAROV Avaz Qodirov Dilya Urunova Durdona Mo'minova Sa'ida Rametova Armando Baudin David Allen Gabriel Abreu Richard Anderson Лоренс Фишбёрн Айра Хейден Дима Билан The Stig Адитья Сидху Александр Головин Аза Erdem Ergney Kerem Firtina Mustafa Sevki Dogan Osman Sinav Кэти Кэссиди Адриан Шиллер Арарат Кещян Мария Кожевникова Аделин О’Эрми Джессика Лукас Адити Шарма Chien-lien Wu Kam-Kong Wong Брюс Уиллис Адевале Акинойе-Агбаже Брайан Кокс Джоан Аллен Карл Урбан Кори Джонсон Эдвард Нортон Хьюго Уивинг Хэролд Перрино Талиса Сото Джеймс Римар Алекс Паунович Каспер Ван Дин Элайджа Вуд Шон Бин Энди Серкис Chen-yu Chang Hsiao-lung Shi Jen-Kuei Hui Wen-kuei Hui Yu-yen Huang Кристофер Ллойд Элизабет Шу але джим керри Эрик Робертс Аким Шир Алан Тьюдик jahongir poziljonov Sanjar Shodiev Sobir Otajonov Tolib Mo'minov Jumadilla Rametov Muhammadiso Abdulhayirov Saida Rametova Shukrullo Isroilov Tolib Mo’minov Zarina Nizomiddinova Колин Фаррелл Шон Майкл Damien Amey Billy Choi Aziz Umurzoqov Begzod Allaniyazov Bobur Yo'ldoshev Doniyor Hapizov Go'zal Daliyeva Kupjursin Allanazarov Mirzagul Sapayeva Nargiza Allasheva Адам Саундерс ал Hojiboy Tojiboyev Mirza QVZ Handalak Арнольд Шварценеггер Celeste Henderson Kate Higgins Адитья Лакхия Pedro Duarte Barno Qodirova Muhammadali Abduqunduzov Muyassar Berdiqulova Nargiza Rahimova Saida Saidbekova Suhrob Xasanov Qah - Qaha Пол Уокер Вин Дизель джордана брюстер Мэтт Шульце Тайриз Гибсон Лудакрис Санг Кенг Дуэйн Джонсон Бонни Беделиа Алан Рикман Айми Гарсиа Дэнни Гловер Макс Райан Николас Кейдж Кэмерон Диаз Эдди Мерфи Антонио Бандерас Thomas Bonsang Алек Утгофф tas ix million Million Jamoasi 2014 qvz 2014 Kwang-Hee Hwang 30 серия Kaçak Айзиа Фредерикс Айлин Эткинс Alisher Uzoqov DAVRON ZAYNUDDINOV MUHAMMAD ISO ABDULHAIROV SHOXRUX ISMOILOV ABDUHAKIM TOSHTEMIROV DILNOZA UMIROVA ERKIN KOMILOV GULBAHOR YULDOSHEVA RANO BORONOVA RAYHON ULYASENOVA YOQUBJON AHMEDOV Сирша Ронан Michael Reinero tas-ix Qaytar Dunyo Uy bekasi Абдухаким Тоштемирова Ayse Melike Çerçi Kayhan Yildizoglu Levent Ökt Sang-uk Ju Annick Christiaens Paul GRANIER Rose Caprais Sweet Alibis Tsu-yun Lang Алек Су Адриана Угарте Алекс Гонсалес Аарон Пол Kyal Rankine Marley Smith Аида Туртурро RZA Аиша Исса Джуд Лоу Адам Бич Johnny Baker Адж Уилсон МакФол Адриэн Мишлер Afrim Gjonbalaj Аарон Тейлор-Джонсон kino o/zbek uzbek Ajab Bo'libdi Salom Natasha 5 сезон Game of Thrones
статистикастатистика